30. Март 2005.
ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА Д, Л и Љ и мало слово ј
У нашим школама се и данас учи да се ова слова пишу као што је приказано на овој слици. Или као слова којим је писан овај текст, у недостатку бољих.
Ако погледамо старе текстове нашег писаног наслеђа уочићемо да оваквих слова (с изузећем слова Љ, које је Вук увео у нашу ћирилицу касније) нема ни у једном старом тексту. Уместо оваквих слова налазимо слова као што су приказана на следећим сликама.
Или на овим сликама, које показују најновија електронска писма базирана на старим, Хиландарски Устав и Монах.
Поставља се питање, зашто су ликови ових слова промењени и када се то догодило. Зашто слова нашег наслеђа нису примарна слова наше азбуке и зашто та слова наша деца не уче у школи као основна слова наше азбуке?
Као што знате, то је највероватније последица једног од првих налета латинизације ћирилице, само што овог пута тај налет долази преко Русије у облику ГРАЖДАНИЦЕ, у којој су многа ћирилична слова латинизирана, између осталог и да би се Русија и на тај начин приближила Европи.
Тако кажу. Ја не знам, јер нисам стручан за ту материју. Али, посматрајући ликове ових слова, не могу да се отмем утиску да у томе, вероватно, има неко зрнце истине. Слово Л је вероватно настало спајањем латинских слова Ј и I , као што се види на овој слици.
На исти начин је, вероватно, настало и слово Љ.
Слово Д је, да би било у истом стилу, последица ових промена. Једино слово А није подлегло овом стилском нападу, због свог посебног облика.
Има више разлога зашто слова наше ћирилице треба да изгледају као наша стара слова и зашто та слова треба да су примарна у нашем буквару.
Наводимо неке од ових разлога.
1. - Први разлог је да треба да следимо стил и ликове слова нашег наслеђа, а не да усвајамо туђе, лошије.
2. - Ако упоредимо наша слова са овим латинизираним
уочићемо да су наша слова стилски складнија ако овој групи додамо слово А.
3. - Наша слова су лакша за рукопис.
4. - Латинизација ових слова се није проширила и на писана слова па ова латинизирана слова одступају од стилског склада ове шире групе слова. Слова нашег наслеђа су у стилском складу са истим писаним словима. Овде треба изузети писано слово Д, које је уствари позајмљено латинско слово ку Q. Више о томе на овој страни 5 .
5. - Наше слово Л је настало од грчког слова Ламбда и нема потребе да се то мења, поготово не за лошију варијанту латинизираног слова.
ЛЕПША ЋИРИЛИЦА се залаже за враћање ових наших слова у наше букваре, да буду примарна слова наше ћирилице. Због тога скоро сви словоликови Лепше Ћирилице садрже наша слова
а не она друга, као на доњој слици.
Наравно и та слова треба користити нарочито у стилизованим словоликовима. Она треба да су друга гарнитура слова наше ћирилице, а никако прва.
Погледајмо како стилски складно изгледају слова Српске Књиге 1 или Српске Књиге 3, која су базирана на словоликовима нашег наслеђа.
ЗАШТО МАЛО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ј ТРЕБА ДА ЈЕ БЕЗ ТАЧКЕ
Као што се зна, мало латинско слово ј је настало издужењем малог латинског слова i и пошто мало i има тачку и мало ј има тачку. Вук је ово слово увео у нашу азбуку, као што се то види на репродукцији из заглавља Вуковог Српског Рјечника из 1818 године.
Мислим да је то несрећно урађено, јер ако погледамо ову слику видећемо да је мало слово ј једино слово са обавезним надредним дијакритиком (обавезне цртице, кукице или тачке). Тиме, увођењем туђег слова, нарушава се графички квалитет наша азбуке, јер да није те тачке наша азбука би била јединствена и по томе што нема удвојена слова и што је свако слово у једном комаду, тј. без обавезних дијакритика.
Увођење туђег слова у азбуку је можда у реду, али треба то слово, нарочито ако је инфериорније, прилагодити нашој азбуци и нашој потреби. Ниже у тексту на сликаме је приказано како се то може постићи, било да су у питању писана или штампана слова.
Основни разлози за мало слово ј без тачке су:
1. - Туђа слова не треба буквално копирати нарочито ако су графички инфериорнија од наших постојећих слова. Као што се зна 24 слова наше а и осталих ћирилица су узета из грчке азбуке. Али сва та слова су графички прихватљива јер су у једном комаду и без обавезних надредних дијакритика. Чак је и Вук спајао двострука слова да би направио наше Љ и Њ и тиме очувао графички квалитет азбуке па је онда још чудније зашто је увео мало слово ј са тачком. Тиме је нарушен графички квалитет и склад азбуке.
2. - Један од разлога зашто мало латинско слово ј има тачку је да би било читљивије, јер латинска азбука има доста линијских слова или слова са продуженом цртом, i, j, l, b, d, k.
Мала ћирилична слова нису линијска па не постоји потреба да се слово ј издваја тачком због читљивости. Оно је исто тако читљиво и без тачке. Види слику.
Има и других начина, види следеће слике, да се то слово графички издвоји ако је потребно, на пример додавањем хоризонталне цртице која ја спојена са стубићем, или да се стубић продужи изнад линије малих слова и тиме постане уочивљији.
3. - Али најважнији разлог је да су мала ћирилична слова, за разлику од латинских или грчких, настала смањивањем великих слова. И сва су, осим изузетака (слово Б, такође А и Е у латинском резу), иста као велика само мања. По том правилу, мало слово ј треба да је исто као велико само мање, тј. БЕЗ ТАЧКЕ, јер велико слово Ј нема тачку.
Због наведених разлога су скоро сви словоликови Лепше Ћирилице обликовани тако да мало слово ј нема тачку. Тиме је задржан високи графички квалитет наше азбуке, јер ни једно слово нема обавезне надредне дијакритике.
Поред тога што је фонетска, азбука Лепше Ћирилице је и јединствена по томе што су сва слова у једном комаду и без обавезних цртица, кукица и тачака, што се лепо види на следећим сликама.
|
