Новембар 2005.
МАЛО ПИСАНО СЛОВО Т
Као што знате, Лепша Ћирилица се залаже да се наша мала писана слова И, Г, П и Т пишу тако да буду налик на наша оригинална мала штампана слова, приказана на слици која следи. Ова слика је преузета из копије преписа Душановог Законика из 17. века.
На репродукцији, из заглавља Вуковог Српског Рјечника из 1818 године, видимо да се Вук одлучио за троножно мало штампано слово Т.
Касније (у нашој азбуци штампаних слова) то слово је замењено малим штампаним словом Т, које је налик на велико штампано слово Т. Та промена је сасвим прихватљива.
За разлику од штампаних слова, многа наша писана слова нису направљена -по Вуку- . Једно од тих слова је и мало писано слово Т. Уместо да наликује на Вуково мало штампано слово Т, направљено је наопако па је морала да се дода црта са горње стране, да би слово наликовало на Т, да би се разликовало од писаног слова Ш и да би могло да се види када стоји између два мала писана слова И.
Правилно и -по Вуку- то слово треба да се пише овако:
Потврду за то добијамо са, да тако кажемо, највишег места. Од самог Вука Стефановића Караџића лично, у његовом потпису.
Због наведених разлога у свим писаним словоликовима Лепше Ћирилице мало писано слово Т је обликовано -по Вуку-. Тиме је задржан високи графички квалитет наше азбуке, јер ни једно слово нема обавезне надредне дијакритике, тј. свако слово је у једном комаду.
Погледајте још неколико примера малог слова т у књигама из нашег богатог културног наслеђа.
Повеља Цара Уроша Дубровачкој Општини, око 1358 године.
Октоих из 1494 године
Типик Студеница из 1619 године, која се сада налази у Прагу
Захарије Орфелин, „Прописи”, Сремски Карловци, 1776. година
Историја Великог Московског Принца, 1572. година
Још исечака из наших старих књига са примерима писаних или полуписаних малих слова Г, И, П, Т.
Поред тога што је фонетска, азбука Лепше Ћирилице је и јединствена по томе што су сва слова у једном комаду и без обавезних цртица, кукица и тачака, што се лепо види на следећим сликама.
|
|
|
