ПРЕДНОСТ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ

НА ОВИМ СТРАНАМА МОЖЕТЕ НАЋИ СВЕ О ПРЕДНОСТИМА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ

ПРЕДНОСТ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ

НОВО !!!

Изашло је друго издање чланка ПРЕДНОСТ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ. Нова поглавља су РАЗЛОГ ОСМИ и РАЗЛОГ ДЕВЕТИ.

У свим народима постоје изреке сличне нашој да је туђе слађе, боље, веће или лепше. У тежњи за туђим, своје се омаловажава, запушта и обезвређује, а туђе велича и цени.

То је нарочито очигледно када је у питању наше писмо, Ћирилица. Ово прецењивање туђег у односу на своје толико помути здраву памет и логику па су с времена на време потребни овакви чланци да нам отворе очи и покажу да је баш супротно истина, да је наше боље него туђе и то толико боље да је тешко разумети зашто се тежи туђем.

Упоредићемо овде наше писмо Ћирилицу са туђим писмима, као што су:

1. Интернационална латинска азбука, коју ћемо у даљем тексту звати латинска азбука.

2. Варијанта латинске азбуке, која се највећим делом користи у западним деловима Балкана, у Словенији, Хрватској и неким деловима Босне, која је код нас позната као хрватска латиница или само латиница, а коју ћемо у даљем тексту звати латиница.

Воде се страсне и жучне расправе о томе које је писмо наше, српско, српска ћирилица или хрватска латиница коју неки заговорници зову српска латиница.

Свака страна износи своје разлоге и позива у помоћ историјске податке и догађаје, као најважније аргументе у корист писма за које се залажу.

И као што се често дешава у оваквим ситуацијама, нико не наводи или спомиње једноставне и основне разлоге зашто би једно писмо било боље од другог за записивање неког говорног језика, у овом случају српског језика. То се или не зна или избегава, а све у зависности од обавештености учесника расправе.

Непристрасно и објективно, без историјских аргумената, само на основу одлика писма и његове погодности за тачно записивање српског говора, треба да пресуди које је писмо боље.

Скините ПДФ чланак ПРЕДНОСТ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ и ако не желите да читате прва три разлога, базирана на прошлости, прочитајте преосталих шест разлога који очигледно показују да је српска ћирилица, од свих осталих, далеко боља азбука за српски језик.

Боља је од латинице у ТЕХНИЧКОМ, ГРАФИЧКОМ, ФОНЕТСКОМ и ЕСТЕТСКОМ погледу. Српска ћирилица је ЛЕПША азбука од латинице. Једино српском ћирилицом могу све српске речи тачно да се запишу. Латиницом не могу.

Ако сада светом преовлађује латинско наслеђе старог света, као што је некада владао Хеленизам, то не значи да је та азбука боља и то не сме да буде разлог да одбацимо нашу бољу азбуку, ћирилицу, зарад лошије азбуке за српски језик, латинице.

ПРЕДНОСТ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ ће вас уверити да је за српски језик српска ћирилица далеко напреднија и савршенија азбука од латинице.

Све расправе зашто користити једну или другу азбуку, могу да се сведу на само једну реченицу.

Питање: Зашто ћирилицу?

Одговор: ЗАТО ШТО ЈЕ БОЉА АЗБУКА.

Да би смо више ценили и поштовали рад и достигнућа нашег Вука Караџића, погледајте ниже проблеме са којима се суочава данашњи енглески језик.

Енглеско друштво за поједностављен правопис енглеског језика залаже се за једноставније писање енглеског језика и за решавање многобројних проблема који га оптерећују.

Много више о овоме можете сазнати на овим интернет странама.

http://www.spellingsociety.org

http://www.spellingsociety.org/aboutsss/leaflets/whyeng.php

Ове стране су на енглеском језику па нису доступне свим нашим читаоцима. Због тога приказујемо ниже само неке изводе и наводе овог друштва, које смо превели на српски.

Да видимо шта ово друштво каже о свом језику.

WHY ENGLISH SPELLING SHOULD BE UPDATED.

English spelling is too difficult for most people.

Even after 11 years at school barely half of all English speakers become confident spellers. Italian children can spell accurately after just 2 years at school. Italy has only half as many identified dyslexics as England.

Around 7 million British adults and 40 million US adults are functionally illiterate.

English speaking adults always come near the bottom in international studies on literacy.

In 1992 Dr. Lamb reported on the poor spelling standards of university students in the UK.

In 1998 Bernard Richards reported on the poor spelling of many students at Oxford.

In all UK schools there are some teachers who regularly make spelling mistakes on school reports.

An ideal spelling system matches letters to speech-sounds. The sounds of words then tell us how to spell them, and the spelling tells us how they sound. English is so far from that ideal that we would need a totally new spelling system to make a perfect match. Even if such a drastic change were agreed, it would so disrupt the continuity of literacy, and the necessary worldwide re-education would be so costly, that it would be impracticable. As other languages show, new spellings must be close enough to the old for people educated in the one to read the other easily.

The basic English spelling system is more complicated than most. For this reason English has 90 basic, dominant spelling patterns for its 43 speech sounds.

Several basic spelling patterns are not followed by over 100 words.

The 'ee' pattern is not used in at least 305 words: bead, beak, beam, bean; legal, lenient, legion ...

The -er endings pattern of 'mother, father, brother, sister' has at least 140 exceptions: actor, grammar, centre ...

The -en endings pattern of 'hasten, soften, weaken' is not followed by 134 words: abandon, urban, cousin ...

The -a...e- pattern of 'cake, make, take, same' is not followed by 107 words: main, great, eight, straight ...

The exceptional spellings are the real problem. Learning them takes much time and effort. In addition to mastering the basic spelling rules, learners of English have to memorise:

All the words which do not follow the basic rules.

How the basic rules are disobeyed.

Hundreds of words do not follow the common phonic patterns. They are spelt in unpredictable ways.

At least 3500 common words do not follow the 90 basic English spelling patterns.

German has only about 800 such words, Spanish 600 and Italian merely 400. That is why Italian spelling can be mastered quickly while learning to spell English takes a long time and is never quite conquered by millions of learners.

Consonant doubling is the biggest English spelling problem. English consonant doubling does not really operate according to rules at all.

Around 1000 ordinary words obey the basic rule of doubling a consonant after a short and stressed vowel in a longer word, in order to keep that vowel short.

Another 1000 common words contradict the basic rule.

How did English spelling become so difficult?

It started so well.

English was one of the first non-Latin / non-Greek languages to develop a writing system of its own. Early English spelling was very consistent and predictable.

After the Norman Conquest in 1066.

Norman French became the official language of England. Nobody, apart from a few monks, continued to write English. A century later not many important or wealthy people even spoke English. It became the spoken language of just the lower classes.

England regained its own identity around 1400.

Continental Normandy was gradually conquered by France. In 1399 Henry IV was the first king after more than three centuries to claim the throne of England speaking English rather than Norman French. English then became the official language of England once more.

English writing had to be rediscovered.

During the intervening centuries the English language had changed. The peasants had done away with most of the Latin grammar rules which English had before the Conquest, and which many other languages still have. The language had also acquired many different words and sounds from Norman French. The clerks who had the job of re-inventing a writing system for English had only written French or Latin before. They mostly continued to spell according to French rules (double, couple, route, sure, centre).

From 1476 printers took charge of things.

The early printers were nearly all foreign. Caxton, who set up the first printing press in London, was English but had lived mainly in Belgium and had written mostly in Latin. His assistants all came from the Continent. English spelling rules were therefore devised almost entirely by non-native speakers of English. Printers often also added letters to the last word of a line to make the whole text look neater. They were paid by line and habitually inserted letters into words to earn more money. Many of their whims and tricks eventually became rules of English spelling.

During the Renaissance.

Many Latin and Greek words were imported into English during the 16th century. The imports were allowed to keep their Latin spellings, because Latin and Greek were regarded as superior to English. This has given us the hundreds of words which according to English spelling rules should have a doubled consonant after a short stressed vowel, but because they are spelt according to Latin rules, they do not have them: abolish, abominable, banish, body, capital, category, habit, hideous, lily, perish, petal, statue, study, topic, tropical, value, vanish, vomit...)

English spelling has remained virtually the same since 1755.

Dr. Johnson stamped his authority on English spelling with his famous dictionary. In his day many words were still spelt differently by different writers. He chose his preferred versions, or linked different meanings to different spellings, e.g. 'there - their', paying very little heed to pronunciation. Many of our worst problems are due to him. His work is now very much due for a revue.

If we made many of the difficult spellings simpler by letting them follow basic English spelling rules, English spelling would become easier to learn and easier to teach. More people would become confident about writing. Children would have more time to learn many other useful things and . . . to play. If you would like to find out more about the difficulties of English spelling and how they might be removed, please visit the website of THE SIMPLIFIED SPELLING SOCIETY: www.SpellingSociety.org
Превод на српски језик:
Зашто писање енглеског језика треба да се промени, побољша?

Писање енглеског језика је претешко за већину људи.

Чак и после 11 година школовања, једва половина од свих који говоре енглески науче да правилно пишу. Итлијанска деца науче да пишу правилно после само 2 године школе. Италија има упола мање неписмених него Енглеска.

Око 7 милиона одраслих Енглеза и 40 милиона одраслих Американаца је потпуно неписмено.

Одрасли којо говоре енглеским језиком су увек на последњем месту у писмености, у међународним истраживањима у вези писмености.

1992. године доктор Ламб извештава о слабој писмености судената Велике Британије.

1998 Бернард Ричардс извештава о јадној писмености оксфордских студената.

У свим школама Велике Британије има учитеља који редовно праве правописне грешке у школским извештајима, које су дужни да напишу за сваког ученика.

Код идеалног система писања, слова представљају гласове. ( као код српске ћирилице, примедба Николе Ковановића) Гласови говора нам онда кажу како да их пишемо а писање нам каже како слова звуче. (пиши као што говориш а читај као што је написано - Вук Караџић, примедба Николе Ковановића) Енглески језик је толико далеко од тог идеала, јер би то значило да нам треба нови систем писања за такво идеално поклапање слова и гласова. Чак и када би се постигла сагласност за такву промену, то би пореметило континуитет писмености, а неопходно прешколавање на светком нивоу било би веома скупо па тиме и непрактично. Као што се види из примера реформи других језика, нови начин писања мора да буде приближан старом, да људи лако пређу са једног на други.

Базични систем писања енглеског језика је компликованији од многих осталих језика. Због тога енглески језик има 90 основних, преовладајућих правила писања за своја 43 говорна гласа. (у неким речницима се наводи 44 гласа !!?, примедба Николе Ковановића).

Више од 100 речи не поштује велики број основних правила писања.

`ее` правило се не поштује у бар 300 речи.

-er правило има бар 140 изузетака.

-en завршетак речи није поштован у 134 речи.

-а...е правило није поштовано код 107 речи.

Ови изузетци су прави проблем. Њихово учење одузима доста времена и напора. Поред ових основних правила писања која морају да се савладају, ученици енглеског језика морају да науче напамет следеће:

Све речи које не поштују основна правила писања.

Како се основна правила писања мењају, не поштују.

Стотине речи, које не поштују заједничка говорна правила. Писање тих речи је непредвидиво.

Бар 3500 обичних речи (речи које се највише користе, примедба Николе Ковановића) не поштују 90 основних правила писања енглеског језика.

Немачки језик има 800 таквих речи, шпански 600 а италијански једва 400. Због тога писање италијанског може да се савлада брзо, док за учење писања енглеског треба доста времена и милиони ученика га никада потпуно не науче.

Удвостручавање сугласника је највећи проблем писања енглеског језика. За удвостручавање енглеских сугласника не постоје никаква правописна правила.

Око 1000 свакодневних речи поштује основно правило да удвостручени сугласник долази после кратког и наглашеног самогласника , да би нагласио краткоћу тог самогласника.

Других 1000 речи не поштује то основно правило.

Како је писање енглеског језика постало тако тешко?

Почетак је био добар.

Енглески је био један од првих не-латинских и не-грчких језика који је развио сопствени начин писања. Рано писање енглеског је било постојано и предвидљиво.

После норманске окупације 1066.

Нормански француски језик је постао званични језик у Енглеској. Осим неколицине свештеника, сви су престали да пишу енглеским писмом. Један век касније, већина важних и богатих људи је престала и да говори енглески. Енглески је постао говорни језик нижих класа.

Енглеска је повратила свој идентитет око 1400.

Европску Нормандију су окупирали Французи. У 1399-ој Хенри 4. је, после више од три века, постао први енглески говорни краљ, за разлику од норманских, који су говорили француски. Енглески је поново постао службени језик.

Писање енглеског је морало поново да се освоји.

За време вековне окупације енглески се променио. Сељаци су заборавили латински правопис који се користио пре а који и многе друге земље још увек користе. Језик је усвојио многе речи и гласове норманског француског језика. Писари, који су поново морали да измисле писмени енглески систем, су до тада писали само на француском или латинском језику. Они су углавном наставили да пишу по правилима француског језика (double, couple, route, sure, centre).

Од 1476. штампари су преузели писменост.

Рани штампари су скоро сви били странци. Какстон, који је основао прву штампарију у Лондону, је био Енглез али је углавном живео у Белгији и најчешће писао на латинском. Сви његови помоћници су били из Европе. Правопис енглеског језика су развијали људи чији матерњи језик није био енглески. Штампари су често додавали слова задњим речима у реду да би стубац текста изгледао уредније. Плаћање им је обрачунавано по редку написаног текста и они су по навици додавали слова речима да би зарадили више пара. Многе такве њихове смицалице и трикови су евентуално постале правопис енглеског језика.

За време Ренесансе.

Енглески језик је усвојио многе латинске и грчке речи током 16. века. Усвојене речи су задржале латински начин писања, јер су се латински и грчки језици сматрали супериорнијим од енглеског. Тако смо примили стотине речи, које су по енглеском правопису требале да имају удвостручене сугласнике после кратког, наглашеног самогласника, али их немају јер су писане по латинском правопису: abolish, abominable, banish, body, capital, category, habit, hideous, lily, perish, petal, statue, study, topic, tropical, value, vanish, vomit...

Енглески правопис је практично остао непромењен од 1755.

Доктор Џонсон је запечатио судбину енглеског правописа издањем његовог чувеног речника. У његово време разни писци су многе речи писали различито. Он је за свој речник изабрао начин писања речи који се њему свиђао и давао је различито значење речи различитом начину писања речи, на пример 'there - their' , не обраћајући пажњу на изговор. Он је заслужан за многе наше најгоре проблеме. Његов рад је данас сазрео за ревизију.

Када би смо поједноставили правопис да следи основна правила енглеског правописа, енглески правопис би био много лакши за учење и предавање. Више људи би постало сигурније у своју писменост. Деца би имала више времена да се баве другим стварима и ... да се играју.

Ако желите да сазнате више о проблемима енглеског правописа и како се то може решити, посетите вебсајт ДРУШТВА ЗА ПОЈЕДНОСТАВЊЕН ПРАВОПИС:

www.SpellingSociety.org

Неколико слика из чланка Предност Српске Ћирилице:

Обавезно користите десни клик мишем и изаберите Сејв Фајл Аз да скинете овај чланак у ПДФ формату.

Предност Српске Ћирилице (ДРУГО ИЗДАЊЕ) 1.3 МБ

Ћирилица никада није била ружно паче међу азбукама. А, ако је икада и била сада се претворила у лепог белог лабуда.